Uvod u menadžment ljudskih resursa
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 20 | Nivo: Fakultet za poslovne i finansijske studije

Upravljanje ljudskim resursima oduvjek je bilo u žiži interesovanja nauke i svakodnevne ljudske prakse, kao izraz nužnosti koja proističe iz grupnog načina života i rada. Odnosi u grupi neprestano su se menjali tokom vremena, a uporedo sa tim promenama razvijao se i proces upravljanja ljudima. Upravljanje ljudskim resursima posebno je postalo važno posle Prve industrijske revolucije. Sa uvođenjem tržišnih uslova privređivanja  došlo je i do afirmacije kadrova – jedinih  resursa u organizaciji sa polivalentnom ulogom. Kadrovi su, naime, ,,kreatori novih rešenja, stvaraoci novih vrednosti i odnosa i upravljači procesom rada i razvoja organizacije’’ (Lojić 2008, 156).Oblast  upravljanja  ljudskim  resursima  pripada
oblastima upravljanja  koje  su  preteklih  godina  najviše  razvijale.  Upravljanje zaposlenima,  kao  najznačajnijim  resursima  organizacije,  složen  je  i više dimenzionalan problem; posebno u svetlu globalnih promena tokom poslednje dve decenije.
Proces  tranzicije  u  kojem  se  nalazimo,  uključivanje  u savremene integracione  tokove  i  drugo,  zahtevaju  drugačiji  pristup  ljudima.Tradicionalni modeli upravljanja ljudskim resursima ustupaju mesto savremenijim,  fleksibilnijim,  praktičnijim  i  humanijim  formama upravljanja i razvoja (Lojić 2008, 156).
U stručnoj literaturi, kao i u svakodnevnoj komunikaciji, za sintagmu ,,menadžment ljudskih resursa’’ koriste se i sledeći nazivi:,,upravljanje ljudskim resursima, ,,menadžment ljudskih potencijala’’,,,upravljanje  ljudskih  potencijalima’’,  ,,menadžment  kadrova’’,,,upravljanje kadrovskim potencijalima’’ i slično. Razlike u nazivima su uglavnom terminološke prirode; iza navedenih sintagmi pojavljuju se isti sadržaji, aktivnosti i procesi (Kulić 2005, 19).
POJAM, ZNAČAJ I OSNOVNE KARAKTERISTIKE MENADŽMENTA LJUDSKIH RESURSA
Kada je reč o pojmu ,,menadžmenta ljudskih resursa’’, najpre će se definisati pojmovi menadžmenta i resursa, zatim pojam ljudskih resursa, te na kraju pojam menadžmenta ljudskih resursa.
2. ISTORIJSKI RAZVOJ I NOSIOCI FUNKCIJE MLJR !
U razvoju funkcije upravljanja ljudskim resursima prepoznatljive su četiri osnovne faze:
Prva faza obuhvata period od nastanka (I svjetski rat) do 60 tih godina 20 V; fokus je na formiranju i čuvanju dosjea zaposlenih. Ovu fazu karakteriše uvođenje posebne organizacione jedinice koja se bavila poslovima upravljanja ljudskim resursima.
Druga faza počinje 1964. godine sa usvajanjem zakona o građanskim pravima u SAD. Fokus se pomjera na povećanje odgovornosti države u oblasti zaposlenosti, pa su doneseni zakoni o penzijskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju, zakoni koji su štitili zaposlene protiv bilo kakve diskriminacije na radnom mjestu.
Treća faza pokriva period 70 tih i 80 tih godina i nju karakteriše pomijeranje fokusa na kontrolu troškova i veću efikasnost aktivnosti upravljanja ljudskim resursima. Akcenat je na kontinuiranoj obuci i dokvalifikaciji zaposlenih.
Četvrta faza se vezuje za period od početka 90 tih pa na ovamo. Karakteriše je fokus na stvaranju konkurentske prednosti preko zaposlenih.
Nosioci funkcije upravljanja ljudskim resursima u organizaciji su svi nivoi menadžmenta – strateški, srednji i operativni. Upravljanje ljudskim resursima predstavlja i dio sistema upravljanja u organizaciji pa se može definisati kao sistem koji obuhvata sve menadžment odluke, strategije, politike i aktivnosti koje direktno utiču na zaposlene u organizaciji.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]